Михајло Стоjчић,  редовни професор

Катедра за аутоматизацију и механизацију

Мехатроника

Регулациона и управљачка техника

Циљ предмета је да студент добије основна знања из анализе и синтезе дигиталних система, сличност и разлике са континуалним системима, те подручје примјене и тенденције развоја ове области.

Студент јасно уочава све битне проблеме код анализе и синтезе дигиталних система. Упознат је са: начинима дискретизације, динамичким особинама дискретног система (стабилност, управљивост и осмотривост) и методама пројектовања. Има изграђен методолошки приступ за рјешавање проблема из ове области. Оспособљен је за самостално рјешавање практичних проблема на извршном нивоу, те способан да (у неким случајевима) уочи проблеме и схвати потребу увођења хијерарскијске повезаности према надређеним системима, односно потребом пројектовања SCADA система.

Увод у дигиталне систем управљања, Процес одабирања и задржке, теорема одабирања. Избор периоде одабирања, З- трансформација, Повезаност s и z комплексне равни, Дискретна функција преноса, Дискретизација аналогног модела, Стабилност, управљивост и осмотривост дигиталног система, Синтеза дигиталног контролера дискретизацијом аналогног контролера, Синтеза дигиталног контролера помоћу методе геометријског мјеста корјена, Синтеза дигиталног контролера фреквентном методом, Синтеза дигиталног контролера у простору стања. Естиматор стања, Калманови филтри, Дискретни ПИД регулатори. Подешавање ПИД регулатора, Дискретна и брза фуријерова (ДФТ и ФФТ) трансформација, Реализација дискретне функције преноса преко рекурзивног алгоритма и преко ДФТ.

Предавања, рачунарске и лабораторијске вјежбе и консултације. Самостална израда практичних задатка. Рјешења која су добијена рачунским путем провјеравати симулацијом на MATLAB-а или SIMULINK-у.

1. Стојић, М.: Дигитални системи управљања, Наука Београд 1990.
2. Грујић, Љ.: Дискретни системи, Машински факултет Београд, 1990.
3. Стојчић, Ј. М.: Синтеза линеарних система аутоматског управљања, Машински факултет Бања Лука, 2009.

Два домаћа задатка, један из анализе а други из синтезе. У оба случаја студент добија задатак и користећи MATLAB и/или SIMULINK практично га рјешава. Два колоквијума, које полажу писмено и усмено. На усмени излазе они студенти који су на писменом дијелу освојили више од 50% поена. Завршни испит је само усмени.