Дејан Бранковић,  доцент

Катедра за хидро и термоенергетику

Производно машинство

Стицање неопходног фонда инжењерског знања за уочавање техничких проблема у раду постројења, препознавање жаришта и дефинисање методологије за отклањање отказа. Упознавање са палетом опреме и метода за инжењерску дијагностику и развијање способности за њихову примјену. Упознавање са факторима који утичу на планирање стратегије одржавања и пројектовање организације одржавања. Упознавање са могућностима оптимизације система одржавања и примјене информационих система.

Располагање инжењерском вјештином да се аналитично приступи одређеном постројењу и на основу расположиве документације, релевантних резултата мјерења, визуелног прегледа донесе закључак о исправности рада постројења, препознају недостаци и пропише методологија рјешавања уоченог дефекта. Упознавање са основним појмовима значајних за разумијевање одржавања сложених техничких система. Оспособљавање за примјену стечених знања у рјешавању практичних проблема у одржавању сложених техничких система везаних за организацију, спровођење пројектованих активности и примјену знања у области техничке дијагностике и одржавања техничких система. Завршетком курса студент треба да буде способан да: објасни основне појмове везане за техничку дијагностику сложених техничких система, објасни основне појмове везане за одржавање сложених техничких система, објасни задатке и начин функционисања радионице за одржавање сложених техничких система, уз примјену метода техничке дијагностике, изврши одговарајуће прорачуне везане за одржавање сложених техничких система.

Теоријска настава: Објекти техничке дијагностике. Приказ, структура и скицирање типичних машинских система. Анализирање модела дијагностике, оптимизација према хијерархијском значају машине. Алгоритми дијагностике. Избор метода дијагностике. Специфицирање дијагностичких параметара. Избор дијагностичке опреме. Редослијед испитивања. Режим испитивања. Прелиминарна испитивања. Лоцирање жаришта проблема. Потписивање програма санације. Реализација сервисних захтјева. Верификација. Провјера геометрије елемената. IBR дијагностика. Вибродијагностика. Квалитативне и квантитативне анализе флуида и материјала. Основни појмови и дефиниције, значај и циљеви одржавања. Својства елемената техничких система. Стратегија одржавања. Организација одржавања. Планирање и управљање одржавањем. Контрола квалитета у одржавању. Инжењерство животног циклуса. Реинжењеринг процеса одржавања. Сигурност техничких система као саставни дио проблема поузданости. Правци даљег развоја.
Практична настава: Аудиторне вјежбе (Позиција одржавања у организационој структури предузећа. Израчунавање поузданости до првог отказа. Поузданост сложених система - примјери редне, паралелне, пасивне паралелне и дјелимичне паралелне везе између елемената. Стратегије и модели замјене – примјери модела са и без дисконтног фактора и са потпуним и дјелимичним отписом. Ремонтна сложеност. Слаба мјеста). Семинарски рад (Примјена техничке дијагностике у одржавању на конкретном техничком систему). Лабораторијске вјежбе (Типичне машине и постројења: агрегати, вентилатори, пумпе, пресе, манипулатори, линије. Мјерења на постројењу: температура, притисак, проток, брзина, положај дјелова, вибрација. Дијагностика на терену – откривање извора проблема, санација. Провјера геометрије позиција – одступање толеранција облика, положаја и димензија. IBR дијагностика: ултразвучна, магнетни флукс, испитивање пенетрантима. Вибродијагностика, фреквентна анализа, препознавање хармоника и узрочника. Анализа флуида у постројењу – мазива, расхладне течности, радни флуид. Проактивно одржавање – мониторинг. Упознавање са стандардном и специјализованом опремом за праћење стања система, као и могућностима имплементације модула одржавања у информациони систем предузећа). Екскурзија (Посјета индустријском постројењу у окружењу).

Предавања у писаном и електронском облику, aудиторна вјежбања у писаном и електронском облику, примјери рачунских задатака, компјутерска подршка. Самостална израда и презентација семинарског рада. У оквиру наставе студент ће се упознати са више конкретних техничких система, уз планирану стручну посјету истих на терену.

1. Јеремић, Б., Тодоровић, П., Мачужић, И., Коковић, В.: Техничка дијагностика, Универзитет у Крагујевцу, Машински факултет у Крагујевцу, 2006., 186 стр. 
2. Шћепановић, С.: Техничка дијагностика (монографија), ВТШ Београд, 2009., 190 стр.
3. Папић, Љ., Миловановић, З.: Одржавање и поузданост техничких система Systems Maintainability and Reliability, Библиотека DQM монографије „Квалитет и поузданост у пракси, Књига 3, Истраживачки центар за управљање квалитетом и поузданошћу, Пријевор, 2007., 501 стр.
4. Булатовић, М.: Одржавање и ефективност техничких система, Универзитет Црне Горе, Машински факултет, Подгорица, 2008.
5. Higins, L. R., Mobley, R. K.: Maintenance Engineering Hand Book, Mc Graw Hill, Now York, 2002, VI edition;
6. Grothus, H.: Die Total Vorbeugende Instandhaltung, Grothus Verlag, Dorsten, 1974.

Провјера знања се реализује преко предвиђена два теста из теоријских области наставе, прегледа и оцјене семинарског задатка и извјештаја о посјети индустријском постројењу.