Валентина Голубовић Бугарски,  ванредни професор

Катедра за механику и конструкције

Мехатроника

Отпорност материјала, Механике III – положени предмети

Циљ предавања је овладати методама моделирања, анализе и идентификације динамичких система и параметара осциловања система.

Студент ће бити у стању да креира механички модел на основу физичког модела система, да постави диф. једначине осциловања дискретног и континуалног модела (МКЕ) система, да ријеши једначине осциловања и одреди осцилаторне параметре система. Такође ће бити у стању да коришћењем модела експерименталне модалне анализе и примјеном модалних анализатора (мјерни уређаји) изврши идентификацију параметара система. (масе, крутости, пригушења, властите форме осциловања).

Осцилације масе са једним степеном слободе кретања. Слободне осцилације. Пигушене осцилације. Принудне осцилације. Резонанција, значај и примјери. Осцилације система са више степени слободе кретања. Матрица маса, матрица крутости и матрица пригушења. Методе рјешавања диференцијалних једначина система. Moдална анализа – увод. Главне координате, генералисане масе и крутости, модално пригушење. Експериментална модална анализа. Метода коначних елемената. Дискретизација континуума и елементарне матрице коначних елемената. Локалне и глобалне координате, трансормације. Креирање матрица система и диференцијалних једначина система, рубни услови. Идентификација система. Експлицитна и имплицитна идентификација параметара система. Идентификација параметара система из једне колоне матрице еластичности. Идентификација параметара система из потпуне матрице еластичности. Примјери идентификације параметара – ротор.

Предавања, рачунарске и лабораторијске вјежбе и консултације. Самостална израда семинарског задатка.

1. Dresig, H., Holzweißig, F., Rockhausen, L.: Maschinendynamik, Springer Verlag, Berlin, 2007.
2. Kraemer, E.: Maschinendynamik, Springer Verlag, Berlin, 1984.

Семинарски рад захтијева од студента да за задану механичку структуру (греда, конзола, рам) студент уради FEM модел, да постави диференцијалне једначине осциловања и одреди главне форме осциловања. Помоћу модалног анализатора за дату структуру снимити колону или врсту матрице еластичности и извршити параметарску идентификацију система. Два колоквијума средином и крајем семестра су писмени, тј. тражи се рачунско рјешавање задатих осцилаторних проблема. Завршни испит је писмени и усмени за студенте који нису положили колоквијуме (< 50% бодова), а само усмени за студенте који су положили колоквијуме.