Тихомир Латиновић,  ванредни професор

Катедра на матичном факултету

Сви студијски програми

У оквиру овог предмета студенти се упознају са могућностима које су од користи у потпунијем савладавању комплексних техничких проблема који укључују сегменте електротехнике и електричних машина и стичу знања неопходна за тимски рад при рјешавању таквих проблема.

Студент је оспособљен да може правилно планирати употребу и експлоатисати неопходна знања из електротехнике. Та знања су му неопходна у даљем раду као основ да би могао да користи разне електротехничке склопове у комбинацији са машинским.

Електростатика (Електростатичко поље. Вектор електричног поља. Електрични флукс. Гаусов закон. Електрични потенцијал. Веза потенцијала и вектора), Истосмјерне струје (Вектор густине струје J. Интензитет струје I. Омов закон. Кирхофова правила. Методе за рјешавање електричних мрежа. Метода потенцијала чворова. Теорема суперпозиције. Тевененова и Нортонова теорема, Теорема максималне снаге, Методе за прорачун истосмјерних кола), Електромагнетизам, Наизмјеничне струје и вишефазна кола, Мостне методе, Феромагнетици у наизмјеничним колима, Електромагнет, Пригушница, Трансформатор, Обртна магнетна поља, Истосмјерни мотори и генератори, Асинхрони Мотори, Синхрони генератори, Електрично покретање и избор мотора.

Предавања, рачунске и лабораторијске вјежбе. Израда пројектног задатка, учење и самостална израда припремних и испитних задатака.

1. Латиновић, Т., Прша, М: Електротехника и електричне машине, Универзитетски уџбеник, Машински факултет Бањалука, 2013.
2. Поповић, Б. Д.: Основи електротехнике 1 и 2, Наука, Београд, 1994.
3. Пекарић-Нађ, Н., Бајовић, В.: Збирка решених испитних задатака, Грађевинска књига, Београд, 1996.
4. Kraus, J. D.: Electromagnetics, McGraw Hill, 1991.
5. Пралас, Ј.: Електротехника, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2000.

Два колоквијума се вреднују по 20 поена, присуство настави 5 поена, Семинарски рад 10 поена, а завршни испит до 45 поена. Завршни испит је писмени и усмени.