Мирослав Дринић,  редовни професор

Катедра на матичном факултету

Мехатроника

Филозофија науке представља цјелину филозофског пропитивања свих аспеката феномена науке почев од њеног настанка, генезе, значења и утицаја које наука остварује на културни, социјални, економски и психо/духовни живот човјека и свеукупни преображај природе. Филозофски приступ феномену науке има за циљ упознавање с промишљањем темељних карактеристика појединачних наука, али и науке у цјелини, при чему се то подразумијева како онтолошки, тако и сазнајно-епистемолошки и антрополошли приступ. Као обавезни предмет првог циклуса студија филозофија науке треба да омогући студентима што обухватнији али истовремено и продубљени приступ историјском, али и проблемским аспекту науке, оспособљавајући их за критичко промишљање наука и филозофских импликација њених спознаја, имајући при том у виду њене како класичне тако и савремене појавне облике

Омогућити продубљени студиј студентима, а посебно онима који имају интерес за проблеме филозофије науке у њеном модерном разгранавању. Развити моћ критичког пропитивања науке и научнотехничког устројства свијета, те способност разумијевања конкретних феномена. Потицати способност критичког мишљења, тумачења и теоријског уопштавања достигнутих увида и тумачења стручне литературе.

Научни допринос ренесансе и почеци модерне науке; Окрет у нововјековној природној науци; Узрочности проблем индукције; Епистемолошки темељи нове слике науке; Теорија објективности научног сазнања; Теорија истине и раст сазнања; Проблем каузалитета у класичној и квантно-механичкој реалности; Смисао и значај синтезе код Њутна; Квантна механика и Кантова филозофија; Платон и свијет елементарних честица; Језик и у свијету модерне науке; Наука, техника и технологија; Теоријски и методолошки плурализам у науци; Наука, умјетност, естетско; Савремена сцена филозофије науке.

Предавања, вјежбе, индивидуалне и групне консултације, семинарски радови, менторски рад.

Колоквијум и завршна усмена провјера.