Винко Бабић,  ванредни професор

Катедра за хидро и термоенергетику

Енергетско и саобраћајно машинство

Циљ предмета је да студент савлада на овом предмету потребна најнеопходнија знања за избор, експлоатацију и одржавање котлова, те њихов утицај на околину.

Студент добија јасну представу о мјесту и улози котлова у оквиру шема термоенергетских постројења. Студент је оспособљен да саставља и оптимизира избор типског котла.

Увод, историјски развој и основна класификација котлова. Kарактеристике и намјена. Основни елементи. Горива за котлове. Материјални биланс процеса сагоријевања. Коефицијент вишка ваздуха. Потпуно и непотпуно сагоријевање. Оствалдов дијаграм. Енталпија димног гаса. I - t дијаграм.
Основе зашљакивања и прљања грејних површина. Топлотни биланса, топлотни губици и SKD котла. Адијабатска температура и размјена топлоте у ложишту котла. Грејне површине. Материјални и топлотни биланс грејних површина. Топлотна шема котла. Ложишта и уређаји за сагоријевање чврстог горива у слоју. Уређаји за сагоријевање течног и гасовитог горива. Основи сагоријевања чврстог горива у лету. Хидродинамички процеси у котлу. Котловска и напојна вода. Уређаји за напајање котлова. Котлови са великим садржајем воде. Котловница. Конструкција котлова за гријање: парни, вреловодни и топловодни. Аеродинамика ваздушног и гасног тракта котла. Димњаци. Основи прорачуна чврстоће котлова. Мјерење и регулација котлова. Утицај котлова на животну средину. Уређаји за пречишћавање димних гасова.

Предавања, аудиторне и графичке вјежбе. Самостална израда и презентација семинарског рада. Упознавање са конструкцијом и експлоатацијом изведених котловских постројења на терену.

1. Бабић, В., Миловановић, З.: Котлови – скрипта, Машински факултет, Бања Лука, 2010.
2. Бркић, Љ., Живановић, Т.: Парни котлови, Машински факултет, Београд, 2002.
3. Бркић, Љ., Живановић, Т., Туцаковић, Д.: Термички прорачун парних котлова, Машински
   факултет, Београд, 2006.

Кроз семинарски рад студент рјешава два домаћа задатка у форми графичког рада. Семинарски рад се оцјењује. Два колоквијума средином и крајем семестра су у писаној форми. Завршни испит је писмени и усмени за студенте који нису положили колоквијуме (< 50% бодова), а само усмени за студенте који су положили колоквијуме.