Снежана Петковић,  редовни професор

Катедра за инжењерство заштите радне средине

Заштита на раду

Оспособљеност за провјеру и за обезбјеђење микрокилматских услова који повољно утичу на здравље радника.

Студент је упознати с топлотним факторима радне околине, методама испитивања тих фактора те оцјена радне околине на темељу проведеног испитивања и начина њихова побољшавања.
Студент стиче потребна знања о важности микроклиматских фактора на здравље радника. Способан је процијенити какви се микроклиматски услови очекују у разним технолошким процесима и које мјере заштите се морају подузимати да би радник радио у условима који ће најмање штетно дјеловати на његово здравље. Стечена знања и вјештине може стручно користити при изради подлога за провођење мјера заштите на раду. Такођер, стечена знања омогућују му да може направити испитивање микроклиматских фактора и оцијенити добијене вриједности.

Хeмиjски сaстaв вaздухa. Физиoлoшкa пoтрeбa. Глaвни извoри eнeргиje у oргaнизму. Прeтвaрaњe eнeргиje унeсeнe хрaнoм у oстaлe oбликe eнeргиje и утрoшaк eнeргиje Микроклиматски парамтери: Механизми терморегулације код човјека. Размјена топлоте између човјека и околине - осјетни пренос топлоте (конвекција, кондукција, зрачење) и - латентни пренос топлоте (респирацијом, евапорацијом) Топлотни биланс између човјека и околине. Вредновање топлотног осјећаја: оператива (осјетна) температура, еквивалентна температура, ПМВ (енг. Predicted Mean Vote) индекс и ППД (Predicted Percentage of Dissatisfied). Топлотна угодност (комфор), норме топлотног комфора, (ISO 7730 и ASHRAE 55), локално одсуство комфора. Узроци дискомфора (разлика температура ваздуха у вертикалном правцу, пропух, турбулентно струјање ваздуха, прорачун незадовољства због пропуха, асиметрија топлотног зрачења, (неуниформност у пољу топлотног зрачења), температура површина. Утицај дискомфора на чoвјека. Мјере за постизање угодне микроклиме у простору: системске (прилагоде у складу са поднебљем и у правцу обезбјеђења мањег утрошка енергије - прилагођавање објеката вањском струјању ваздуха, ружа вјетрова, сунчево зрачење), активне, - подешавање температуре ваздуха (гријање, климатизација) унутрашње струјање ваздуха, усмјерености и дистрибуције ваздуха (вентилација), системи заштите од сунчевог зрачења. Методе анализе микроклиме: објективне методе, субјективне методе. Моделирање, математичким или физичким моделима. Мјерна опрема која се користи за мјерење микроклиматских фактора: универзална и специјална.

Предавања, аудиторне вјежбе, самостална израда домаћег задатка и консултације. На крају наставе из овог предмета студент ће се упознати са мјерењима и реалним условима и разним погонима.

1. Петковић, С.: Микроклима и радна околина, скрипта, Универзитет у Бањој Луци, 2010.

Студент самостално ради семинарски рад. Колоквијум. Завршни усмени испит.