Александар Богданић,  ванредни професор

Александар Врањеш,  виши асистент

Катедра на матичном факултету

Индустријско инжењерство и менаџмент

Упознавање са значењима и развојем феномена комуникације и са процесима конституисања предмета изучавања комуникологије. Упознавање са структуром комуникационог процеса, правилима и вјештинама успјешне комуникације, савладавање „баријера“ у комуникацији, те упознавање с учењима која утичу на развој иницијативности и квалитетног вођења комуникације, те стицање знања неопходних за успјешно успостављање пословних контаката, тимски рад и креирање профила лидера у комуникацији.

Студенти ће бити оспособљени за вођење успјешне комуникације, да процјене односе и позиције у комуникационом процесу, те одреде метод за реализацију комуникационог циља. Биће оспособљени да уоче отежања у комуникацији, одреде њихову природу и раде на превазилажењу конфликтних ситуација.

Појам и функције комуникације. Комуникација и људске потребе. Структура и модели комуникационог процеса. Kомуникација и значење (Јакобсонове функције језика, Сапир-Ворфова хипотеза, Сосирове категорије говора, Бартов систем значења, Морисова теорија знака). Културни и конвенционални кодови. Естетски кодови. Типови комуникације. Стварање контакта. Култура споразумевања и разумијевања. Култура толеранције и лидерства. Развијање иницијативности и вођења комуникације. Комуникација у организацији, способност вођења кореспонденције, пословне комуникације и процеса медијације. Примењена и пословна етика. Претпоставке ефикасног комуницирања, препоруке и искуствена пракса.

Настава се одвија у форми предавања уз вјежбе организоване као симулација комуникационих процеса и комуникационих ситуација.

1. Томић, З.: Комуникологија, Чигоја штампа, Београд, 2003.
2. Дуроњић, Т. Т.: Масовни медији и компјутерска култура, Филозофски факултет, Бања Лука, 2008.
3. Wren, D. Voich Jr. D.: Meнaџмeнт-прoцeс, структурa, пoнaшaњe, Грмeч AД, Бeoгрaд, 2001.

Студенти се оцјењују по основу присуства предавањима и вјежбама, кроз процјену квалитета семинарског рада, на колоквијалним испитима (два) и на завршном испиту на сљедећи начин: