Златко Бундало,  редовни професор

Катедра за аутоматизацију и механизацију

Мехатроника

Информатика, Програмирање

Циљ предмета је да студент савлада програмирање микропроцесора, њихове концепте и да се упозна са савременим правцима развоја те дисциплине.

Упознавање са хардверским и програмским основама микропроцесорских система. Циљ предмета је оспособљавање за даље проучавање и усвајање нових знања из програмирања микропроцесора.

Основе логичке алгебре, елементарне логичке функције, електрична логичка кола и склопови. Хардверска структура микропроцесора. Организација микропроцесора. Микроконтролери и микрорачунари. Функционални модули микрорачунара: системска магистрала, централна процесорска јединица (CPU), централна меморија. Спрега међу модулима. Меморијска мапа, Меморијски сегменти. Стек меморија. Механизми синхронизације рада модула: провера (polling), прекиди (interrupt). Маскирани и немаскирани прекиди. Приоритети. Директни приступ меморији. Архитектура система – програмски модели. Измена информација. Паралелна и серијска веза. Синхрони и асинхрони серијски пренос. Протоколи. Временска синхронизација у микрорачунарским системима (меморије, DMA, прекиди). Софтвер микрорачунара. Оперативни системи – основе: симболички и асемблерски језици. Машинске инструкције микропроцесора 8086 и М6800. Програмирање микропроцесора. Начин извршавања машинских инструкција. Адресирање централне меморије. Улазно-излазне инструкције. Софтверско окружење за развој контролних програма микропроцесора. Развојни системи и емулатори. Микрорачунарске мреже. Коришћење логичких анализатора за проверу временске синхронизације. Резидентни и преносиви програми (извршни код). Примери реализације микропроцесорких система.

Предавања, Менторски Рад. Самостална израда практичних задатка.

1. Teшић, C., Maлбaшa, В., Перишић, Б.: Микропроцесори и микрорачунари, ФТН, Нови Сад, 1998.
2. Clements, А.: Microprocessor Systems Design, PWS-Kent Publishing Co., 1997.

Испит се организује у два колоквијума и семинарски рад. Активност на настави се процјењује израдом кратких тестова из садржаја наставе на крају неких часова. Завршни испит се односи само на теоретска питања.