Славко Марић,  редовни професор

Катедра за аутоматизацију и механизацију

Мехатроника

Омогућити студентима упознавање и разумијевање битних метода и техника програмирања у мехатроници, те да на основу тога развој креативности и способности за самостално програмирање и рјешавање инжењерских проблема.

Студент добија јасну представу о програмским техникама у мехатроници. Студент разумије основна средства интеграције, софтвере и интерфејсе за њихову реализацију, познаје потребну рачунарску, комуникациону и другу опрему за физичку реализацију инфраструктуре за програмску интеграцију. Студент је оспособљен да води пројекте програмирања мехатроничких система у предузећу.

Интуитивне дефиниције алгоритма. Рекурзивне функције, Тјурингова машина, нормални алгоритми, сложеност алгоритама. Класификација императивних програмских језика. Основни и изведени типови података. Управљачке структуре и скокови. Улаз – Излаз. Модуларизација. Основи квалитетног програмирања. Дефиниција ентитета, типа и појаве ентитета/слога, кључа и датотеке. Серијско-секвенцијалне датотеке. Једноструко спрегнуте датотеке. Расуте датотеке. Индекс-секвенцијалне датотеке. Б-стабла. Организација датотека са више кључева. Преглед савремених програмских језика.

Метода демонстрације, рачунске вјежбе у групама, групне и индивидуалне консултације, самостална израда програма.

1. Краус, Л.: Програмски језик C, Микро књига, Београд, 1998.
2. Могин, П.: Структуре и организација података, Студент, Нови Сад, 1994.

• Урађене рачунарске вјежбе
• Предавања; Рачунске вјежбе (Н); Рачунарске вјежбе (С); Консултације
• Испит је писмени и усмени. Писмени дио испита је елиминаторан.
• Оцјена испита се формира на основу успјеха из рачунарских вјежби, писменог и усменог дијела испита.

Пролазну оцјену добија студент који задовољи наведене услове и кумулативно сакупи 55 поена.