Здравко Миловановић,  редовни професор

Катедра за хидро и термоенергетику

Енергетско и саобраћајно машинство

Циљ предмета је да се студент упозна са основним појмовима, развојем и неопходним теоретским поставкама везаним за нуклеарну енергетику (језгра атома и њихову трансформацију и радиоактивност, нуклеарне реакције), као и неопходне основе везане за врсте, главне компоненте и технолошке процесе у нуклеарним реакторима. Посебан дио односи се на презентацију шема постојећих нуклеарних електрана, као и на аспект заштите особља и околине при раду ових објеката.

Студент добија јасну представу о мјесту и улози нуклеарне енергетике у стратешким опредељењима развоја енергетског сектора, као и могућим правцима развоја нуклеарних електрана. Студент је оспособљен да саставља и оптимизира по унапријед усвојеном критерију топлотне шеме нуклеарних електрана. Такође, може адекватно одговорити на неопходне захтјеве везане за сигурност експлоатације и управљање са аспекта обезбјеђења заштите особља и околине при њиховом раду.

Увод у нуклеарну енергетику. Структура материје и енергетски еквивалент. Језгра атома и нуклеарна енергија. Трансформација језгара и радиоактивност. Неутронске нуклеарне реакције. Процеси у језгру нуклеарног реактора. Врсте, главне компоненте и технолошки процеси у нуклеарном реактору. Енергетски термални нуклеарни реактори. Брзи нуклеарни реактори- бридери. Нуклеарни горивни циклус. Карактеристични показатељи материјалног биланса горивног циклуса. Регулисање снаге нуклеарне електране. Кампања реактора и потрошња горива. Сигурност постројења и безбједност околине. Заштита од нуклеарног зрачења. Нуклеарне електране и заштита животне средине.

Предавања, аудиторне и графичке вјежбе и консултације. Самостална израда и презентација практичних задатка.

1. Kameron, I.: Jadernie reaktori (prevod sa engleskog), Moskva, Atomizdat, 1987.
2. Феретић, Д.: Увод у нуклеарну енергетику, Друго допуњено издање, Загреб, 2007.
3. Миловановић, З.: Нуклеарне електране, Универзитет у Бањој Луци, Машински факултет Бања Лука, скрипта (у припреми)

За одабране полазне параметре, студент треба да састави технолошку шему електране, затим да опише принцип рада и могући утицај на околину, са предвиђеним мјерама за заштиту. Колоквијуми се раде у 6. и 13. недјељи у форми писменог испита. Активност на настави се процјењује израдом кратких тестова из садржаја наставе на крају неких часова. Завршни испит се односи само на теоретска питања.