Саша Папуга,  виши асистент

Катедра за инжењерство заштите радне средине

Заштита на раду

Стицање одговарајућег нивоа теоријског и практичног знања из области управљања различитим врстама отпадних материја, метода обраде и збрињавања отпада.

Студент се кроз општи системски приступ упознаје са отпадом који се јавља у индустрији и емитује у животну средину, као и са поступцима његове ефикасне обраде и одлагања. Проучава методе око збрињавања опасних материја (гасовитих, течних и чврстих), њихов транспорт и збрињавање.

Дефиниција и класификација отпада. Еколошке димензије управљања отпадом из производње. Извори аерозагађења и посљедице емисије аерополутаната. Уређаји за пречишћавање отпадних гасова (сепарација гас-чврсто и гас-гас). Контрола емисије отпадних гасних струја. Течни отпад – подјела и карактеристике. Физички, хемијски и биолошки поступци обраде отпадних вода. Муљеви – поријекло и подјела. Поступци обраде, рециклаже и одлагања муљева. Интегрисано управљање чврстим отпадом, хијерархија управљања. Сакупљање и транспорт чврстог отпада. Уређаји за рециклажу, спаљивање, компостирање, гасификацију и пиролизу отпада. Одлагање чврстог отпада – врсте депонија, технологија израде санитарне депоније и наношења отпада. Фазе разградње отпада и рекултивација депонија. Законска регулатива из области управљања отпадом.

У оквиру предавања и вјежби студентима се теоријски и практично објашњава материја која је предвиђена наставним програмом. У току практичне наставе студенти упознају методе физичко-хемијске карактеризације отпада, методе обраде и практичне примјере билансирања отпада. Вербална метода, метода демонстрације, лабораторијске вјежбе у групама, групне и индивидуалне консултације, самостална израда семинарских радова.

1. Марковић, Д., Ђармати, Ш., Гржетић, И., Веселиновић, Д.: Извори загађивања, посљедице и
   заштита, Београд, 1996.
2. Шећеров-Соколовић, Р., Соколовић, С.: Инжењерство у заштити околине, Нови Сад, 2002.
3. Максимовић, М., Вукић, Љ.: Прорачун и димензионисање операцијских апарата у процесној
   индустрији и еколошком инжењерству, Универзитет у Бањалуци, 2009.

Редовна присутност на настави 5 поена, израда семинарских радова 2×5 поена, два колоквијума – укупно 40 поена (20 поена по колоквијуму). Пролазну оцјену добија студент који задовољи прва два услова и кумулативно сакупи 51 поена.